Sirovari Preševski Cakanovac

Karakterističan običaj u jugoistočnoj Srbiji, koji se održao do dan-danas su sirovari. Izvode se u noći 13. januara. To je dočaravanje svadbenog pohoda, pri čemu grupe idu od kuće do kuće, pevaju i galame uz zvuke klepetuša i trakataljki. Grupu sačinjavaju mladoženja, snaška i svatovi. Maskirana svadbena povorka obiđe sve kuće u selu, pevajući želi berićet i srećnu Novu godinu domaćinima, bukom isteruje karakondžule i zle duhove iz kuća. Nakon završenog ophoda sirovari se okupe u kući jednog od svojih članova, gde večeraju i uz pesmu dočekaju Novu godinu po Julijanskom kalendaru.

Od igara, uglavnom se igraju Čačak i Kokonješ.

Slika Etnografskog muzeja – Beograd

Oratnice Pirot i okolina

Oratnice je običaj koji se odvija na isti dan kad i Kalavešnice u Radovnici. Zapravo je to isti običaj na Bele poklade. Nedelju pred Veliki post. Simbolično, narod se oprašta od mrsne hrane, zlobnih dela (svesnih ili nesvesnih). Obilazi se komšiluk i traži oprost za (ne)učinjeno loše delo. Zato se i u narodu ovaj običaj zove „pročke“. U okolini Pirota se za oratnice ili olalije najviše pripremaju i najviše im se raduju deca. Olalija se pravila od jednog omanjeg račvastogdrveta.U račvi se stavi dosta slame koja se uveže za krakove. Svako dete napravi po nekoliko ovakvih oratnica. U uveče na poklade, okupe se po raskršćima, upale ove buktinje i vrte sa posebnim uživanjem i radošću. U svim selima se vidi ovo vrćenje oratnica. Običaj je pratila i igra i pesma.